Paranormalno

Page 4 of 10 Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Next

View previous topic View next topic Go down

Paranormalno

Post by Natsi on Wed 23 Jul 2008 - 21:51

First topic message reminder :

Uklete kuce...
Duhovi...
Vestice...
Natprirodne pojave...
Strsne price...


Da li verujete u to?
Ako znate neku 'strsnu' pricu...Napisite...

Natsi
Boom Baby
Boom Baby

Broj poruka : 1673
Godina : 20
Location : U.K.

Back to top Go down


Re: Paranormalno

Post by Gost on Thu 24 Jul 2008 - 22:07

I kada ti se spava...

Gost
Guest


Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Branchica on Sat 26 Jul 2008 - 16:34

neverujem u to..... u selu gde ja zivim stalno se pricha o tome... za mene su to trachevi.... iskreno....

Branchica
Sweet Girl
Sweet Girl

Broj poruka : 326
Godina : 20
Location : S\\\\\\\\\\\\\\\' Vinceom na pustom ostrvu... daleko....NETRAZITE NAS!!

http://jankotipsarevic.4umer.com

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by dora_95 on Mon 28 Jul 2008 - 18:05

Ja sam jos pre citala u novinama (i videla sliku) da je neko uslikao duha....E sad dali verovati....

dora_95
Powerful Girl
Powerful Girl

Broj poruka : 3435
Godina : 21

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Gost on Mon 28 Jul 2008 - 18:29

Pa moguce...Ali ipak...

Gost
Guest


Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by _*-Blondie-*_ on Tue 29 Jul 2008 - 18:31

paa nzn,ne werujem bash...mada ima swashta1

_*-Blondie-*_
Candy Girl
Candy Girl

Broj poruka : 99

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by anja_94 on Tue 29 Jul 2008 - 18:52

Ja ne werujem, al ko zna....... Ja se prestrawim i kad mi pricaju owakwe price, a kamoli da pogledam neki hororac! Bezi bre! :affraid:

anja_94
Candy Girl
Candy Girl

Broj poruka : 254
Godina : 22

http://taylorlautnerserbia.twilight-mania.com/

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by The Lizard King on Thu 31 Jul 2008 - 11:16

I cini mi se paranormalno kada imam para normalno sto bi rek'o Marchelo.. lol!

The Lizard King
Dreamy Girl
Dreamy Girl

Broj poruka : 1013
Godina : 20
Location : Paradise City... :P In Slash's arms.. :P

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by anja_94 on Thu 7 Aug 2008 - 9:45

Evo jedne poduze price.......



- NEPOZVANI GOST –
Sunce je već polako zalazilo za oblake... Tišina svuda. Samo se u daljini povremeno čuo lavež pasa ili topot konja koji se ubrzo gubio, nestajao negde u daljini, a kaldrma negde ispod seoskog groblja ostajala je pusta...
« Eh, vreme mi je malo odmoriti.... i ja dušu imam...» Rekao je prosedi seljak, izboranog čela i grubih ruku, dok je nehajno, izmučen i znojav od dugog puta, sedao na ploču jednog groba, što nije ništa neuobičajeno, s obzirom da se na groblju slučajno, usput i našao tog kasnog popodneva... U davna vremena, običaj je bio da domaćin sa čuturom u kojoj je bila domaća rakija naravno, ide od kuće do kuće, nazdravlja sa svojim prijateljima i na taj način ih poziva na svadbeno veselje... Domaćin Sreten ženio je ove jeseni svoga sina jedinca, na veliku radost, tim više što je ovaj već napunio dvadeset osam godina, vreme mu je bilo, a Sretenu je nedostajao dečiji plač i graja u kući... Skinuo je svoju krznenu jaknu, okačio je na spomenik, prekrstio se tri puta, nagnuo čuturu sa domaćom rakijom, pogledao u vedro miholjsko nebo, rekao «Bože, pomozi», i počeo polako, gutljaj po gutljaj, natenane, da ispija svoju domaću rakiju... Posedeo je još malo na groblju i, primetivši da će mrak uskoro pasti, krenuo je dalje... Imao je čast da pozove još jednog prijatelja na veselje, bilo mu je usput, a nakon toga da se vrati kući... Trebalo je sve pripremiti za veselje, u kući i oko kuće imalo je dosta posla...
* * *
Baš kao pravi srpski domaćini, Sreten i njegovi ukućani pripremili su veselje kako to dolikuje jednoj domaćinskoj kući. Na stolovima je bilo svega, domaćice su hitro i iskusno spremile pravu bogatašku trpezu, domaće rakije stare čitavih dvadeset osam godina koliko ima njegov sin i vina na pretek, a beli uštirkani izvezeni stolnjaci mamili su poglede zajedljivih, aljkavih seoskih žena koje su ljubomorno gledale dezene i mislile kako one ipak, kući imaju «lepše»... Mlada, lepa i pokorna devojka od sedamnaest godina, iz drugog sela, skromno se smešila i zbunjeno koračala u neki novi život, znajući samo da je njena obaveza da rodi decu, sluša muža, i dobro kuva... Gosti su polako pristizali, sa najboljim željama za mladence, lepim i vrednim poklonima... Zvuci harmonike i violine orili su se avlijom, «ja urani’ jutros rano”, a kolo se protezalo preko cele avlije pa sve do seoske kaldrme… Neki gosti, gladeći svoje pune stomake zadovoljno, ispijajući vino, ubeđivali su jedni druge koliko će dukata ove godine vredeti kukuruz i da li je bolje vino praviti na ovaj ili na onaj način… Domaćin Sreten, zadovoljno se šepurio po svojoj avliji, služio sve goste, a na usnama je bio neki prikriveni osmeh, “hej, pa sin jedinac se jednom ženi, neka bude veselo i u zdravlje i veselje nam se opet vratilo…”
Sve je teklo po planu, ali se domaćinu Sretenu, i pored svih obaveza, učini da u jednom ćošku, na drvenoj klupi tik uz vinovu lozu, sedi jedan gost koga, čini mu se, nikada ranije nije video…
* * *
Prisećao se Sreten, odakle ga poznaje... gde ga je video? Pomišljao je da je to neki čovek kome je jednom davno, na nekom vašaru, pomogao da se otrese pijane mušterije koja je želela jagnje za upola manje novca, pa i po cenu da se pobije... «Ali, ne može to biti on...», misli Sreten i gladi svoju sedu bradu... «Onaj sa vašara bio je nešto niži, ako me sećanje ne vara...a i oči mu nisu bile ovako duboko usađene... More... ja mislim da to nije on...» Prevrtao je Sreten svoja sećanja, razmišljao, prisećao se mladosti, vašara, moba... ali nije mogao da ga se seti... Odlučno je prišao svom nepoznatom gostu, noseći mu vina i meda, jer red je da se i neznanac ugosti, a pogotovo na ovakav dan... stajao je iznad njega, i dok je uzimao čašu da neznancu sipa vino, preseče ga hladan dodir neznančeve ruke. Sreten ga je pogledao, pomalo zbunjeno, pomalo začuđeno, misleći «Kod mene u kuću da uđe a vinom da se ne počasti?»... Neznanac ga je gledao pravo u oči. Trenutak je potrajao. Neznačeve oči bile su staklene, modro plave, hladne... a opet duboke... imalo je u njegovom pogledu neke patnje, a i mudrosti... Sreten oseti jezu jer je stekao utisak da mu neznanac čita misli... U grlu mu je stajala knedla, nije mogao da progovori, samo je seo na hrapavu drvenu klupu pored neznanca...Osetio se kao hipnotisan...
Neznanac je razbio muk svojim čudnim smehom, opet punim neke patnje... Sreten ga začuđeno pogleda, ali neznanac poče da priča ... «Domaćine, ja sam tebi došao danas u goste jer si me zvao... doneo sam i darove... Evo, u ovoj vrećici imaš zlatnike za mladence, podaj im to i kaži da im je to poklon od prijatelja»... Sreten ga je i dalje čudno posmatrao, nije mogao da se seti kada ga je zvao... Možda je to neko obećanje od ranije, da ga se i ne seća, ko će ga znati..., dok ne izusti « A dobro prijatelju, imaš li ime? Kako ću mladencima objasniti ko ih je tako bogato darivao»... Neznanac ga, sa neizbežnom tugom u očima pogleda i reče « Ime mi je Đura...nek....» Tu zastade, nije izgovorio rečenicu do kraja, kada se prenuo iz tog razgovora i rekao «E pa domaćine, neka vam je sa srećom, sada mi možeš sipati vino i počastiti me kao pravog gosta»... Sreten, pošten i srdačan seljak, sve što ima stekao je sa svoje dve ruke... Tako dobrom i poštenom, bilo mu je zadovoljstvo svakoga ugostiti i počastiti... Nije više mislio o tome što je neznanac za trpezom, mislio je samo kako da ga mu što više ugodi... sa dvadeset dukata mogao je kupiti jednu osrednju livadu... A tačno toliko neznanac je doneo mladencima na poklon... Mislio je dobri Sreten, «Ovako darežljiv i dobar čovek kao što je ovaj Đura, mora da je mom sinu Radivoju dobar prijatelj... ili je neki dalji rođak sa mladine strane.. heh, dobrog li i darežljivog čoveka, mora da je mnogo bogat»... Zadovoljni domaćin zovnu svoju ženu, i naredi joj da sve najlepše komade mesa izdvoji za gosta... Ispred njega postavi balon rakije, tri bokala vina, i posla dva polupijana muzičara da mu sviraju šta god poželi...
* * *
Vreme je brzo proteklo, a slavlje je potrajalo čitava tri dana, kako to obično i biva kod starog srpskog naroda... Trećeg dana, gostiju je bilo sve manje, morali su da se polako razilaze jer pozna jesen samo što nije, a posla oko useva, vina, zimnice i drva za zimu bilo je svakim danom sve više... I domaćin Sreten, i svi njegovi ukućani već su trećeg dana osećali jak umor, što od trčkaranja i ugađanja svojim dragim gostima, to i od vina i rakije koje su veselo pili za protekla dva dana... Kako je podne odmicalo, to su se domaćini sve češće rastajali sa dragim im prijateljima i rođacima na širokoj kapiji... Ali, neznanom gostu kao da još nije bilo vreme da ide, sedeo je i dalje se gostio... Sreten je osećao da treba da mu priđe, da ga pita da li se dobro počastio, može li još nešto da učini za njega... «Domaćine, i ovo je previše kako si me lepo ugostio... Vidi se da ste vredni ljudi, prava domaćinska kuća... lepo sam se ugostio ovde, ali mislim da je posle ovakve gozbe i čestitosti, red da sada ugostim i ja tebe... « Sreten već poče da odmahuje rukom, misleći da to ne dolazi u obzir, misleći da ima još puno posla, pa i treći svadbeni dan još traje, još se nije završio... Neće biti u redu ako sada Sreten ostavi sav posao ukućanima i ode da se gosti... Đura, nepozvani gost, kao da mu je čitao misli... Žarko je želeo da domaćin pođe sa njim, pa se seti da ga može nagovoriti na samo jedan način: «Sretene, ako sada ne kreneš samnom da te ugostim kako treba, toliko ću se zameriti da ću ti prokleti sve one dukate što sam darivao mladence sa njima»... Sreten, misleći da je ovaj ozbiljan, i da mu gozba kod njega ne gine, pomalo uplašeno, pomalo zbunjeno, pomalo nedorečeno, ljutito i zatečeno, uze svoju jaknu i reče «'Ajmo. Mrak samo što nije, a Bog će znati koliko do tvoje kuće ima da se ide»...
* * *
Put je bio dug... ali samo pod Sretenovim nogama... U selu i niz selo muk, tišina... Samo se ponekad, naizmenično, čuje huk sova sa ogolelog jesenjeg drveća... Ništa se drugo ne čuje osim toga, i kaldrme koja odzvanja pod njihovim nogama... I jedan i drugi ćute... Sreten krajičkom oka povremeno posmatra Đuru, i tek sada, u sablasnoj seoskoj tišini, pod obrisima senki koje mesec ostavlja na licu neznanca, primećuje grube crte njegovog lica... Naborano čelo, a ispod njega dva duboko usađena modra oka... Nos malo povijen, a ispod poluotvorenih usana, sivi, skoro pocrneli zubi... Tromog tela, visok i plav, Đura se Sretenu pod mesečinom činio kao seoska prikaza, vampir – kako bi ga seoski narod, tako tromog i ogromnog nazvao... Tek sada, u tišini, kako se put gubio sve više ka šumi a sve manje od naseljenih kuća, Sreten je osećao da nešto nije kako treba... Osećao je kako mu je svaki korak sve teži, sve kraći i kraći, noge su mu teške... Neizvesnost kuda ide ovako kasno, sa ovim čovekom koji se tako iznenada pojavio, stvarala mu je težak i mučan osećaj negde u grudima... Shvatio je da je sada kasno, da nema povratka kada je već krenuo ka Đurinoj «kući»...
* * *
Sretenu je put bio poznat. To saznanje ipak nije moglo oterati sav strah koji je osećao, svu neizvesnost... Ni sam nije znao zašto, ali išao je ka tom cilju kao omamljen. Setio se da je isti osećaj imao na veselju svog sina, kada je Đuru video prvi put, kada nije mogao reč da progovori... kako su se približavali seoskom groblju, bilo mu je sve teže... a sve je lakše i brže išao za Đurom... Nije znao zašto, nije mogao da misli... Jedino što mu je prolazilo kroz glavu bilo je to, da mu prolazak kroz groblje neće olakšati osećaj u grudima...
Tako je i bilo... Kako su zalazili sve više u seosko groblje, tako je težina u grudima i na grudima bila sve teža... Počeo je da ga obliva hladan znoj... Đura je koračao sigurno, i samo povremeno bi pogledao jadnog poštenog seljaka, i na njegovom licu video neopisiv strah... Primetivši to, pokušao je da ga ohrabri... «Ne brini se prijatelju... Kao što sam ti i obećao, bićeš kod mene ugošćen tako lepo i bogato kao što si i ti mene ugostio»... Ali, to nije uspelo odagnati nevericu sa Sretenovog uplašenog lica... «Još malo...» reče Đura, i sigurnim korakom, zadovoljno baš kao i što je Sreten dočekivao svoje goste i ljubazno ih dočekivao, Đura stade ispred jednog spomenika, zagrli Sretena, i ljubazno mu ponudi da ušeta u grobnicu...
Jadni čovek, nije više imao snage... Nije imao snage da hoda, da se pomeri, da progovori... Ličio je na zaprepašćenu i uplašenu lutku, koja jedva, nestabilno kao malo dete koje uči da hoda, stoji na svojim nogama i čeka da je neko uzme, da ne padne, da se ne razbije u komade... Đura, velikodušan domaćin, znao je... Znao je sve... Nije želeo da mu naudi, ni da ga plaši, želeo je prijatelja, samo je želeo da sada on, Đura, bude domaćin..Rukom hladnom kao mermer, kao grob, zagrlio je jadnog Sretena i uveo ga unutra...
* * *
Bilo je sveća... Svuda...
I Sretenu je sve bilo jasno... Mrtvima se pale sveće da bi lakše pronašli put, put do svetlosti... Da se ne bi izgubili u tami, zalutali... među žive možda...
Đura se nije zagubio, ali se seća da ga je sin prokleo... Onoga dana kada je umro... Bio je ljut, bio je besan na svoga oca što je bratu pripalo svo imanje, kuća, dukati, sve... Prokleo ga je da se nikada ne smiri na «onom svetu», i da večno luta na ovom našem, ni živ – ni mrtav... I lutao je...
Sretenu je već sve bilo jasno, ali nije mogao da pusti glas, ništa da kaže... samo je osećao da se onesvestiti svakoga momenta... A Đura, nepokoleban Sretenovim užasom i strahom, jer se već navikao na strah živih, ponudio mu je srdačno da sedne, da se opusti, da jede i pije... Govorio je kao u najgorem košmaru, dok su se pod odsjajem sveća u grobnici, povremeno pojavljivali između njegovih stegnutih usana, truli i crni zubi... I grobnica je imala miris truleži, lešine, mrtvog čoveka... Mrtvog čoveka koji je najvelikodušnije nudio sve sa svoje trpeze... «Sretene, prijatelju, posluži se...»A u pojedinim trenucima srdačnog smeha, svi crni zubi su mu se mogli videti... A oči... i dalje staklene... usne se razvlače u osmeh, a oči ostaju iste... «Vidiš, Sretene, ovo mi je hrana od četres'nice... Ovo je od sedam dana, a ovo je kad su mi davali pola godine... Probaj, probaj – naljutiću se ako se ne poslužiš, ovo mi je žena pravila, evo baš ovu pitu sa davanja godišnjice...» «I rakija je dobra. Pravo čudo. Sećam se, da sam je ostavio u podrum, kada moja stara majka ode pod grob da joj pijemo za dušu... ali eto, Sretene prijatelju, kako se stvari za tren posla okrenu... Svi ostadoše živi, a ja ovde trunem, proklet i od Boga i od ljudi... pa sad meni tu rakiju, koju sam ja pravio i pek'o, donose na grob...»
Jadni čovek, ubogi seljak po imenu Sreten, mislio je da sanja... najgori košmar, najveći strah... Nadao se da će se probuditi... Nadao se da će prestati užasan miris truleži i sveća, nadao se da će ga neko probuditi i utešiti ga... Ali, samo se nadao... Nije reč mogao da pusti kroz svoje suve usne, nije mogao da jede, nije mogao da pije.. Samo je još imao toliko snage da diše... Đura je znao kako se ovaj oseća... I znajući da je to ipak previše za čestitog i prostodušnog seljaka, pustio ga je... Odveo ga je napolje. Znao je da Sreten od straha može umreti baš te noći, ostati zauvek u mračnoj grobnici... A Đura to nije želeo... nije bio zao, na sreću ubogog seljaka...
Nije znao kako, ali zoru je dočekao na obližnjoj livadi. Mokar od jutarnje rose, sed... Belji nego što je ikada mogao zamisliti da će biti... Kažu da kosa tako sablasno belo osedi od straha... od užasnog straha... Zanemeo je... Ništa nije govorio, čitavih četrdeset dana... Kada je progovorio, ispričao je svojim najbližima ovu priču... I dodao, kako se seća da mu je Đura u jednom trenutku, dok su sedeli u grobnici pod sjajem sveća rekao:
«Ne sećaš se da si me pozvao na svadbu?», nasmejao se.... « E moj Sretene, prijatelju, a sećaš li se kako si odmarao na mom grobu? Sećaš li se kako si nazdravio za veselje tvoga sina čuturom baš ovde, dva metra iznad nas? Čak si i svoju jaknu okačio na vrata moje kuće...»... « I kad si tako srdačan bio, odlučio sam da dođem, da te ispoštujem... A oni dukati, pa zar treba da ti objašnjavam odakle mi?»... «Trebao bi da znaš da se oni mrtvima stavljaju u sanduk, da plate odlazak preko reke, na drugu stranu... A ja, pošto tamo ne mogu preći, odlučio sam da ih darivam mladencima...»
Pričao je Sreten svoju nesrećnu priču, i sećao se Đurine nedovršene rečenice, kada ga je ovaj pitao za ime...
«Ime mi je Đura...nek....»... Sada je Sretenu bilo jasno šta to znači... Kraj rečenice je glasio: «nekada bilo, kada sam još bio među živima»...
- KRAJ -

anja_94
Candy Girl
Candy Girl

Broj poruka : 254
Godina : 22

http://taylorlautnerserbia.twilight-mania.com/

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Gost on Thu 7 Aug 2008 - 11:21

Procitacu drugi put...Mrzi me...

Gost
Guest


Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Natsi on Thu 7 Aug 2008 - 11:54

Ja se us*ah

Natsi
Boom Baby
Boom Baby

Broj poruka : 1673
Godina : 20
Location : U.K.

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by anja_94 on Thu 7 Aug 2008 - 15:24

Emily`93 wrote:Procitacu drugi put...Mrzi me...
XeXe, pa jeste duga, i ja sam odlagala da procitam! :D

anja_94
Candy Girl
Candy Girl

Broj poruka : 254
Godina : 22

http://taylorlautnerserbia.twilight-mania.com/

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by jowana93 on Mon 18 Aug 2008 - 19:28

ne werujem u to i znam da ne postoji ali se strasno plasim mraka ne znam zasto

jowana93
Candy Girl
Candy Girl

Broj poruka : 170
Godina : 22

http://fiesta.6forum.biz

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Gost on Mon 18 Aug 2008 - 20:14

Procitala sam...Dobra prica...Valjda istinita...

Gost
Guest


Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by anja_94 on Tue 19 Aug 2008 - 9:36

Ko zna......

anja_94
Candy Girl
Candy Girl

Broj poruka : 254
Godina : 22

http://taylorlautnerserbia.twilight-mania.com/

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by rebel on Wed 20 Aug 2008 - 1:58

e ne mogu sad da citam

rebel
Candy Girl
Candy Girl

Broj poruka : 281
Godina : 23

http://rebel93.forumotion.com

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by coolgirls on Wed 20 Aug 2008 - 10:33

ni ja ne mogu sada...

coolgirls
Sweet Girl
Sweet Girl

Broj poruka : 347
Godina : 22

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Makyca:) on Thu 21 Aug 2008 - 15:15

Ne verujem.

Makyca:)
Sweet Girl
Sweet Girl

Broj poruka : 450

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Gost on Wed 27 Aug 2008 - 18:15

Jel se nekome nesto desilo cudno???

Gost
Guest


Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Natsi on Wed 27 Aug 2008 - 19:57

Meni ne...Ali na exkurziji u sobi prekoputa moje su bile neke devojke iz drugog razreda...I sve tri su izasle ispred sobe,i zatvorile vrata od terase...A kad su usle unutra vrata su bila otvorena...A fora e sto je ispod prozora bio bunar...A one su mislile da je to ona iz Kruga tj. Mrak filma(neznam koji tachno deo)...Bas su panicharke...lol

Natsi
Boom Baby
Boom Baby

Broj poruka : 1673
Godina : 20
Location : U.K.

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Gost on Wed 27 Aug 2008 - 23:50

Meni jeste...Juce i prekuce...Brrr...

Gost
Guest


Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Natsi on Thu 28 Aug 2008 - 12:28

Sta?

Natsi
Boom Baby
Boom Baby

Broj poruka : 1673
Godina : 20
Location : U.K.

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Gost on Thu 28 Aug 2008 - 22:30

Pa gledala sam neku horor seriju,i kada sam u pola tri ujutru legla u krevet zazvonio mi je kucni telefon...Javila sam se nije se culo obicno sustanje,nesto izmedju skripenja,sustanja...Spustila sam slusalicu...Pre dva dana gledala sam nesto u ogledalo,nesto se pomeralo,ali ne znam sta...Nisam ja,ni ogledalo,ni moj orman...Trajalo je par minuta i nestalo...Mozda mi se ucinilo...

Gost
Guest


Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by GhettoMiss94 on Thu 28 Aug 2008 - 22:34

Ljubice,ti si luda!!!!!
priče su haos!!!!

GhettoMiss94
Candy Girl
Candy Girl

Broj poruka : 39
Godina : 22
Location : Srbija!!!

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by *BoOoPy*Bet* on Thu 28 Aug 2008 - 22:52

Ne werujem...

*BoOoPy*Bet*
Boom Baby
Boom Baby

Broj poruka : 1644
Godina : 23
Location : U Sweetlandu

Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Gost on Fri 29 Aug 2008 - 1:02

GhettoMiss94 wrote:Ljubice,ti si luda!!!!!
priče su haos!!!!
Znam... :devil:

Gost
Guest


Back to top Go down

Re: Paranormalno

Post by Sponsored content Today at 4:53


Sponsored content


Back to top Go down

Page 4 of 10 Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Next

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum